Blog

Nemanja Živković: Jedna utakmica ga delila od stovarišta

Nemanja Živković

Dok smo mali, pogotovu mušku decu roditelji  jednu od prvih stvari nauče da navijaju za Partizan ili Crvenu Zvezdu. Posle deca dok treniraju sport sanjaju da jednog dana nose crno ili crveno beli dres.

Koliko igrača zaista uspe da ostvari takve snove? Koliko prepreka, uspona i padova, kvaliteta i sreće je potrebno za takav uspeh? A još pored toga biti i kapiten kluba kakav je Partizan.

Kolika je obaveza biti kapiten, šta donosi jedna takva ” titula” igraču?

Kako je igrati za juniorsku reprezentaciju Srbije i biti na širem spisku seniorske reprezentacije?

Primer bivšeg igrača Sinđelića Nemanje Živkovića daje odgovore na ova pitanja.

Posle 1. treninga u Sinđi došlo do čarki sa trenerom

Kao mali Nemanja je trenirao par sportova pre rukometa. Ipak ono što je radio njegov brat u rukometu ga je povuklo i želeo je da se okuša u jednom grubom sportu.

Počeo je da trenira u R.K. Primusu, u svojoj osnovnoj školi, međutim klub se ugasio posle toga. Posle ga nije zanimalo da  trenira u klubu van okvira komšiluka, ali na nagovor njegove majke prešao je u najbliži klub Sinđelić.

Urezano u njegovom sećanju ostao je taj utorak, dan kad je prvi put imao ekipni trening uveče na kome je bilo 30 igrača. Zbog pričanja na treningu sa nekim od saigrača, trener Micković je vikom sankcionisao njegovo ponašanje i odmah mu dao do znanja da to nije dozvoljeno.

Nemanja Živković
Sa trenerom Mickovićem

Nemanja nije navikao na takav nivo ozbiljnosti na treningu, previše emotivno je to doživeo. Kod kuće je plakao i nije više želeo da trenira. Trener Micković je  posle obavio razgovor sa majkom koja je smirila Nemanju i objasnila mu da je to pravi način ponašanja jednog sportiste.

Posle mnogo godina Nemanja je shvatio da je ovaj potez trenera i sve njegove kritike donele mnogo dobrog u njegovom životu, da su one mnogo važnije nego bilo koja pohvala. Posle svake te kritike bio je mentalno jači i silno motivisan da dokaže treneru da je izvukao pouku.

Bez velikog rada i odricanja nema uspeha u životu, pa tako i u sportu.

Zajedno sa svojim drugarima generacije 94′,95′ Nemanja je trenirao svako leto sa trenerom Mickovićem. Sjajnom atmosferom u ekipi i velikom posvećenošću na treningu letnje vrućine nisu ni osetili. Prevelika zaljubljenost u rukomet im je donela veliku sreću, ali oduzela neke užitke kao što su na primer more i bazeni.

U 6 ujutru javio da neće na pripreme

Već sa 15 godina, Nemanja je dobio poziv trenera 1. tima Lakića da ode na pripreme. Veče pred odlazak od uzbuđenja nije mogao da spava. Celu noć je razmišljao o tome kako će sam sa starijima da se snađe u sobi, na treningu i da ne ode na prve srednjoškolske dane.

U 6 ujutru je u strahu zvao trenere Lakića i Mickovića i rekao im da on trenutno za to nije spreman. Pored velikog šoka trenera, ipak su razumeli njegovu odluku.

U novembru te sezone  zaigrao je i 1. seniorsku utakmicu. Otišao je na gostovanje u Svilajnac i posle lošije igre starijeg igrača na poziciji desnog krila, Nemanja je dobio šansu. Sigurnost  u sebe i poverenje trenera je pretvorio u 6 datih golova. Od tog trenutka je redovno dobijao šansu u 1. timu.

Na pripremama za narednu sezonu u 1. timu nije bio mnogo vredan. Teško su mu pali treninzi u 8 ujutru, propuštao je skoro svaki trening. Naplata je ubzo stigla, a to je neigranje prvih utakmica i minimalna minutaža tokom cele sezone.

Posle takvog teškog udarca, Nemanja je shvatio koliko je grešku napravio. Morao je da se odvikne loše navike da kasno legne, ukoliko misli da ostvari svoje snove.

Nemanja Živković
Najveća sreća mu je postignut gol
Pozajmicu u PKB-u nije iskoristio na pravi način

Novu priliku za dokazivanje dobio je u tadašnjoj Superligaškoj ekipi PKB-a. Na utakmici ekipa do 21 godine je dosta  nesportski reagovao na odluku sudije, dobio je kaznu od 2 minuta i kritike trenera koje nije mogao da podnese. Odgovorio je na trenerove kritike  i posle toga je bio prosleđen u svlačionicu.

Jedva takva prilika je bila propuštena…

Ipak u tom nekom periodu više su mu značile utakmice mlađih kategorija. Više emocija su ga vezale da zajedno sa drugarima iz svoje generacije otvori vrata 1. tima.

Ali ipak godinu dana stariji dečaci su već ušli u 1. tim ili našli sreću u drugom klubu. Bez svojih drugara ušao je krizni period, demotivisao se što je trenirao sa par igrača 95′ i ostalim mlađim, a šansu da ponovo zaigra za 1. tim je izgubio.

Počeo je da gubi nadu o svojim snovima, velikim dometima poput Lige Šampiona, Evropskog i Svetskog prvenstva.

Nemanja Živković
Kokica u derbiju

Po ko zna koji put svojim savetima pomogao mu je trener Micković, ali 1. put najvažnije po pitanju rukometa na ozbiljnom nivou. Posle par razgovora dobio je nadu da uradi gotovo nemoguće i proba nešto sa timom u koji sigurno niko nije verovao.

Hteo da prestane da trenira  ako ne osvoji prvenstvo Srbije

I pored nade koje je dobio posle razgovora sa trenerom, imao je jasan cilj. Mnoge svoje prijatelje i poznanike je šokirao svojom odlukom.

Odluka je bila da ako ekipa Sinđelića ne osvoji prvenstvo Srbije za 1995. godište prestaje da trenira rukomet i počinje da radi kod ujaka na stovarištu.

Došlo je i to prvenstvo odluke za Nemanju na kome Sinđelić igrao sa 3 igrača 95′ godište i ostalim mlađim po 2 godine ili godinu. Sinđelić je bez većih problema  zakazao finale sa Partizanom koji je imao 2 postave najtalentovanijih momaka te generacije.

Samo ta jedna utakmica odlučivala mu je sudbinu, sav svoj trud, rad, litre i litre znoja, primljenih udaraca, medalja, pehara, saveta trenera  i datih golova su rizikovani.

Zbog zauzetosti terena pre početka utakmice obe ekipe su se zagrevale u maloj sali hale “Šumadija” u Aranđelovcu. Na tom zagrevanju igrači Partizana su se potukli između sebe.

U tim trenucima Nemanja je zaustavio zagrevanje svoje ekipe, okupio ih i naterao da se zagrle. Obavio je motivacioni govor, a najviše napomenuo ono najvažnije. Rečenica je bila sledeća:

”Drugari oni nemaju ono što mi imamo, a to je DRUGARSTVO”.

Adrenalin i želja da poginu jedni za druge bila je ogromna. Ekipa u koju niko nije verovao, nije dala nikakvu šansu Partizanu da uopšte pomisli da pobedi na toj utakmici. Drugarstvo je bilo jače od supertalenta Partizana i Sinđelić je u finalu slavio rezultatom 18:12. Trener Micković je imao ogromno poverenje u svoje igrače toliko da je sedeo na klupi u finalu i samo aplaudirao. Utakmicu finala možete pogledati ovde.

Nemanja je tada proglašen za najbolje desno krilo Srbije.

Nemanja Živković
Generacija 1995 prvaci Srbije
Ispunio dečački san crno belih boja

Posle tog prvenstva Srbije, bio je spreman na sve da dostigne nivo profesionalnog rukometaša. Otišao je sam na razgovor kod trenera Partizana Miše Draslara koji mu je obećao da će igrati za A ekipu Partizana generacije 95′. Tada je rešio da napusti Sinđelić i obuče za njega sveti dres crno belih boja.

Odličnim partijama odmah je zaigrao u prvoj postavi 2. tima Partizana koji se takmičio u istom rangu takmičenja sa Sinđelićem u “Prvoj ligi Centar”. Nastavio je sa sjajnim partijama i za 3 meseca postao najbolji igrač te ekipe. Tačno 29. decembra bio je jedan od najsrećnijih dana u Nemanjinom životu, javljeno mu je da će zimske pripreme odraditi sa  1. timom Partizana.

Poukama iz prošlosti strpljivo je čekao svoju šansu koja je došla 29. Aprila 2014. godine. Na utakmici Partizana protiv Radničkog iz Kragujevca dobio je šansu umesto srebrnog Miloša Kostadinovića sa Evropskog prvenstva iz 2012. godine u Beogradu.

Nemanja Živković
Gol u kontri

Miris superligaškog  terena terao ga je da pokaže da zaista vredi tu. U velikom žaru borbe uspeo da na toj utakmici pogodi stativu posle šuta sa desnog krila. I pored promašaja, to iskustvo mu je dalo vetar u leđa da trenira još više.

Posle te utakmice je iz utakmice u utakmicu su minuti rasli, a protivničke mreže se sve više tresle posle šuta leve ruke Živkovića.

Pred početak svake sezone od kluba je dobio svu opremu na trajno korišćenje: majice, patike, šorcevi, duksevi, jakne.

Kakvi su treninzi u Super ligi?

U Superligaškim treninzima nije osetio razlike u novim vežbama, ali u kvalitetu igrača jeste. I pored manje minutaže, sa treniranjem sa ozbiljnijim igračima se napreduje dosta, a šansa je stigla zalaganjem na treningu. Posle tih otvorenih vrata, osetio je pravi momenat i iskoristio ga.

Treninzi su ponedeljkom 1 trening za opravak od utakmice, utorak 2 treninga, sreda 1 trening, četvrtak 2 treninga i petak 1 lakši trening pred utakmicu. Svakog dana se rade različiti elementi rukometne igre, a najznimljiviji je šuterski. Dok se igrač ne ispiše  i ne postigne gol na samom kraju treninga kad je najviše umoran nema odlaska. Dokle god se ne postigne gol, trening nije završen.

Dok je bio mlađi gledao je kakve je čarolije na terenu izvodio legendarni Nenad Maksić, kasnije mu je bio saigrač, a danas i trener koji mu je puno pomagao u razvoju u Partizanu. Ako ne znate ko je Nenad Maksić, pogledajte ovde.

Slobodnog vremena ima dosta, a Nemanja smatra da je najvažniji odmor i da se oporave mišići. Kako su godine išle, shvatio je koliko je spavanje bitno, pogotovu u periodu priprema, pa je  ”noćno zezanje” na pripremama sa drugarima izbacio i zamenio spavanjem.

Tokom odmaranja voli da gleda sve utakmice rukometne igre, a najviše Dušebajeva, Tomasa i Karabatića.

Navijači prave poseban adrenalin

U periodu posle dokazivanja veliki broj pohvala je dobio od navijača Partizana preko društvenih mreža, koju su voleli da dolaze da mu pruže podršku. Zahvaljujući poznansvtu par velikih ljubitelja Partizana iz detinjstva zajedno sa tadašnjim saigračem Stevanom Sretenovićem uspeo je da dovede navijače Partizana na utakmice.

Pred navijačima, a pogotovu u derbiju je najlepši osećaj koji je osetio na rukometnom terenu. Tek tad je shvatio kakvu energiju su dobijali igrači Partizana u košarci u punoj hali.

Nemanja Živković
Pred navijačima

Stizali su i pozivi menadžera. Posle dobrih partija menadžeri su se sami javljali i obećavali mnogo toga. Sa jednim je potpisao autorizaciju, ali Nemanja nije bio zadovoljan na koji način ga je promovisao, pa je raskinuo saradnju sa njim.

A bilo je i naravno izveštaja o njegovim dobrim partijama na sportskim portalima i novinama.

Nemanja Živković
U Sportskom Žurnalu

Kapitena Partizana je u sezoni 2015/2016 bio najbolji strelac regularnog dela sezona sa 108 golova, a u Plej-ofu  na 10 utakmica je postigao 72 gola. Kapitenska traka mu predstavlja motiv i obavezu da bude najbolji na terenu i van njega, da bude primer mlađim igračima.

Nemanja Živković
U derbiju
Reprezentacija je poseban osećaj

Sjajne partije u dresu Partizana nisu zaobišle ni poziv juniorske reprezentacije. Na prvenstvima u Austriji i Brazilu, Nemanja je osetio sav ”krem” talenata evropskih i svetskih igrača. Tada je shvatio da je stvarno igrač ozbiljnog nivoa.

Uživao je u svakoj utakmici reprezetacije koju doživljava kao borbu 16 momaka u ratu protiv ostatka sveta. Uvek se naježi i oseti ponos kada peva himnu svoje zemlje.

Nedavno je bio ”šokiran”, nije mogao da dođe sebi kada je video da se našao na širem spisku seniorske reprezentacije Srbije kod selektora Jovice Cvetkovića.

Nemanja Živković
U dresu reprezentacije

Prednosti jednog rukometaša su svakako popularnost, druženje, lepi golovi koji se pamte, odvlačenje od ulice.

Dok mane su  povrede, velika odricanja dok obični ljudi izlaze po klubovima i idu na more, mora da se spava i trenira.

Najvažnije  gde trener ne može da ti pomogne je da shvatiš trenutak kada treba da uzmeš loptu i rešiš utakmicu u najtežem trenutku po svoju ekipu. Vera i poverenje u svoj kvalitet donose uspeh u sportu, a potrebna je i doza sreće.

Nemanja Živković: Najbolji potezi

Povezane vesti