Blog

Aleksandar Dragutinović: Iz povrede se vratio jači

Aleksandar Dragutinović

Da li ste znali da za Crvenu Zvezdu navija 49,2 % stanovništva Srbije, što bi neki rekli prosto rečeno pola Srbije? Aleksandar Dragutinović spada u tu polovinu Srbiju, ali u onaj mnogo uži deo koji su igrali za Zvezdu i nosili crveno beli dres.

Koliko je lepo i teško biti deo Crvene Zvezde? Kako je raditi sa jednim od najboljih igrača kroz istoriju rukometa Nenadom Peruničićem?

Koliko je teško i šta je sve potrebno da se izdrži teška sportska povreda? 

Primer bivšeg igrača Sinđelića Aleksandra Dragutinovića daje odgovore na ova pitanja.

Kako je počela rukometna karijera?

Aleksandar je kao i većina muške dece trenirao fudbal u svom rodnom Priboju. Njegov drugar iz osnovne škole je hteo da proba da trenira rukomet, ali falilo mu je društvo. Pozvao je Aleksandra i zajedno su počeli da treniraju. 

Vrlo brzo Aleksandru se svidela dinamičnost rukometa,  gde mora mnogo da se razmišlja i brzo donose odluke. Ekipa Priboja je u to vreme bila Superligaška ekipa, dok utakmica mlađih kategorija gotovo da nije ni postajala. Sa 15 godine, pošto nije mogao da igra za prvi tim, Aleksandar je rešio da se preseli u Beograd, upiše srednju školu i nastavi da trenira rukomet.

redovno je učestvovao na kampu rastimo

Sigurno se pitate šta je to kamp Rastimo i zašto je tamo odlazio. Kliknite ovde za detaljnije objašnjenje.

Kamp Rastimo se održava svako leto sa ciljem da deca dodatno treniraju i upoznaju se međusobno. Prvi put je imao prilike da radi individualne treninge na svojoj poziciji srednjeg beka. Dešavalo se da ima na kampu i 3 treninga dnevno od po sat, sat ipo vremena, što je za tako mladog rukometaša bilo od velike važnosti. Deca na kampu su podeljeni u grupe prema uzrastu i kvalitetu, te svaki dan zajedno imaju jutarnji i večernji trening. Između ta 2 treninga je i individualni trening.

Zašto se baš odlučio za Sinđelić od toliko klubova u Beogradu?

Posmatrajući rezultate u mlađim kategorijama, video je da je Sinđelić veoma uspešan. Pogotovu za njegovu generaciju, a na kraju te sezone je 92′ godište bilo vicešampion države. Stupio je u kontakt sa tadašnjim trenerom Zoranom Todićem i usmeno se dogovorio. 

Kad se vratio u Priboj da se spakuje, Partizan je pokazao interesovanje. Ipak par dana provedenih u Sinđeliću, opčinjen atmosferom, uslovima i radom trenera Todića odlučio se za Sinđelić. 

Dolazak u Beograd i život u internatu predstvaljao mu je novo iskustvo. Naučio je da deli sobu, stvari, hranu sa prijateljima koje je tamo upoznao. Veliku pomoć dobijao je od saigrača i trenera Sinđelića, tako da se brzo navikao na život u glavnom gradu. 

Aleksandar Dragutinović
U dresu Rudara

U najboljoj formi doživeo tešku povredu

U trenucima dobre igre i početak osvajanja trofeja za generaciju 92′ i 93′ doživeo je tešku povredu kolena. Operisao je prednje ukrštene ligamente i meniskus. Prve 2 nedelje nakon operacije nije mogao uopšte da hoda, posle je uspevao malo uz pomoć štaka. Tek nakon 2 meseca je mogao normalno da hoda, dok naravno nije mogao uopšte da trenira. 

3 meseca nakon operacije i odlazaka na terapije struje i vežbi savijanja kolena, Aleksandar je dobio dozvolu da može lagano da trčkara i to samo pravolinijski. Mesec dana kasnije mogao je da odlazi u teretanu sa ograničenim kilažama i laganim promenama pravca. Pola godine nakon operacije je smeo da trenira normalno, ali je bilo potrebno mnogo rada da ojača koleno, da bi izdržalo sve napore utakmice. 

Nakon 9 meseci vratio se i počeo pripreme prvog tima Sinđelića sa 10 kilograma više. Uz redovne treninge sa ekipom, dodatno 3 sata je provodio u teretani radeći na jačanju kolena.

Kada je došao takmičarski deo sezone, odmah je dobio šansu da zaigra što mu je predstavljalo veliki motiv i ulilo ogromno poverenje u sebe. Iako je bio jedan od najmlađih u prvom timu, poverenje trenera Lakića je iskoristio sjajnim partijama u seniorskoj konkurenciji.

U Rudaru zaradio prvi novac i kročio u Super ligu

Nakon 3 godine dokazivanja u ”Prvoj ligi Centar”, stigao je poziv trenera Rudara iz Kostolca Ajdačića. Nije mu predstavljalo problem odlazak iz Beograda, želeo je da iskoristi šansu i okuša se u Super ligi Srbije. Bio je jedan od namlađih članova u timu, u malom gradu kakav je Kostolac. Tada je prvi put bio plaćen za ono u čemu najviše uživa, a to je rukomet. 

U početku nije dobio minutažu, bio je 3. izbor na poziciji srednjeg beka. Na polusezoni je odlučio da napusti Rudar, jer je bio nestrpljiv da zaigra. Kada je hteo da saopšti treneru svoju odluku, trener je njega pozvao i rekao mu je da će sledeće polusezone biti 1. srednji bek i da će nositi ekipu do kraja sezone. 

Sve što mu je trener obećao, bilo mu je ispunjeno. Svoje prve Superligaške minute je iskoristio i privukao pažnju na sebe. 

Njegovi sjajni potezi zadivili su Peruničića

Nakon godinu ipo dana od svojih prvih minuta u Super ligi, stigao je poziv od legende kakva je Nenad Peruničić. Takav poziv i prilika da se igra u klubu takvog renomea se ne odbija. Ako ne znate ko je Peruničić, kliknite na njegovo ime i prezime.

Na najlepši mogući način se rastao sa ljudima iz Rudara i sve finansijske obaveze prema Aleksandru su ispoštovali. Napokon mu se ostvario san, potpisao je ugovor sa klubom za koji je navijao od detinjstva. 

Treninzi u Zvezdi su bili nešto totalno novo, pored sebe je imao veliki broj kvalitetnih igrača na treningu. Tom činjenicom trening u bio jak i kvalitet, uz veliko iskustvo legende Peruničića. Treninzi su svaki dan 2 puta dnevno, dok u vreme priprema je bilo i 3 dnevno (u 6 ujutru trčanje, u 9 trening u teretani i uveče ekipni trening). Kako je vreme odmicalo naučio je šta je veliki klub i da se nosi sa tim teretom. 

Od kluba je dobio stan na korišćenje i imao je ručak i večeru sa ekipom. Nakon prve sezone privikavanja na sve novine, Aleksandar je ”eksplodirao” u drugom sezoni u Zvezdi. U drugoj sezoni je postigao 150 golova i poneo je epitet najboljeg strelca Crvene Zvezde, na šta je jako ponosan.

Da li se koristi suplementacija?

Igrači u Super ligi uključujući i Aleksandra koriste suplementaciju. Načešće koriste u fazi priprema, kada su treninzi najteži i radi se dosta na fizičkoj spremi. Koriste proteine koji hrane mišiće i amino kiseline koje oporavljaju  mišiće posle napornih treninga. Suplementacija smeju da koriste ljudi koji su napunili 18 godina.

Kako se Superligaški klubovi pripremaju za utakmicu?

Jedan od omiljenih treninga Aleksadru su treninzi pripreme za protivnika. Dan pred utakmicu se obavezno pogleda snimak protivnika, pa se sutradan na treningu radi trening  usmereni prema protivniku.

Na sam dan utakmice igrači stižu sat ipo pre utakmice u halu. Zatim igrači se presvlače i dobiju pomoć od stručnog tima za zagrevanje kremom ili neko bandažiranje ako je nekom potrebno. Posle toga dolazi trener i otprilike 20 minuta ponovi taktičke zamisli za utakmicu i kaže ko počinje u prvoj postavi.

Dobre crveno bele partije privukle nekadašnjeg prvaka Evrope

Da li ste znali koji je jedini klub iz Srbije bio prvak Evrope? Davne 1985. i 1986. godine Metaloplastika iz Šapca je bila prvak Evrope!!! Pogledajte dokumentarac o Šabačkim vanzemaljcima, klip radi samo kliknite na Play

Posle sjajnih partija u Zvezdi, Metaloplastika je kao vicešampion Srbije i aktuelni osvajač kupa Srbije pozvala je Aleksandra u ekipu. Međutim Aleksandar se u Šapcu nije najbolje uklopio,  imao je oscilacioje u formi i prisutno nerazumevanje od strane Šabačke publike, plus nezadovoljstvo ljudi iz kluba. Naravno bilo je i dobrih partija, kojim je punio sportske novine.

Aleksandar Dragutinović
Ples Dragutinovića

U seniorskim danima učestvuje na kampu Handball4all

Između sezona učestvuje na kampu Handball4all kod sadašnjeg selektora reprezentacije Crne Gore Dragana Đukića. Pored njega, Aleksandar je imao priliku da trenira sa Karlosom Ortegom trenera Vesprema i Koldinga, Ćavijem Sabateom do skoro trenera Vesprema i selektor Mađarske reprezentacije, Draganom Adžićem trenerom dvostrukog prvaka Evrope Budućnosti  i selektorom Crne Gore u ženskoj konkurenciji i sa Bobom Haningom osnivačem kluba kakav je Fukse Berlin.

Aleksandar Dragutinović
U prodoru u dresu Zvezde

Aleksandar Dragutinović Za sam kraj

Prednosti biti rukometaš je što naučiš da funkcionišeš u kolektivu, da se podrediš ekipi i pomažete jedni drugima. Uz to rukomet je pravi muški sport uz koji mnogo ojačaš i očvrsneš.

Mane su povrede koje su nažalost sastavni deo sporta, velika odricanja i malo slobodnog vremena. Mnogo propuštenih ekskurzija i letovanja, letovanje mu je predstavljalo rukometni kamp.

 

Povezane vesti